У Београду, где се свако мало нешто руши да би се подигло нешто ново, постоји једна вила која није хтела да оде. Стоји ту од 1894. године, поносна, мирише на старо дрво и нове приче.
Ту се играју кућне представе, онако како су се некад људи играли, од срца и између пријатеља. Ту се снимају филмови, али и памте погледи.
Дођите ако волите Београд који још увек уме да буде нежан, дођите ако волите да слушате зидове, јер ови причају!